Vi ste ovdje: Početna :: Destinacije :: Afrika :: Tunis :: Port El Kantaoui :: Putopisi :: Tunis – priča o pustinjskoj ruži
Port El Kantaoui

Vezane destinacije

Tunis – priča o pustinjskoj ruži

Tunis – priča  o  pustinjskoj  ruži

U  siječnju  smo,  iscrpljeni dugom  i  dosadnom zimom,  poželjeli  sunce,  pijesak  među  prstima,  plovidbu  novim  prostorima  i obiteljski  je  kompas  moja  pustolovna  majka usmjerila  prema  jugu.  Odlučili   smo  na  ljeto otputovati  u  Tunis. Moja   me  znatiželja odvukla  prema  lutanju  internetskim  prostorom i  atlasima.  Što  ću  naučiti  u  Tunisu?

Republika  Tunis  arapska  je  država,  površine 164 150 km 2 ,  smještena u  sjevernoj  Africi  i okružena  Sredozemnim  morem.  Četrdeset posto  zemlje  obuhvaća  pustinja  Sahara, nastanjuje  ju  preko  deset  milijuna  stanovnika. Službeni  je  jezik  arapski.  Ponavljala  sam  u sebi  te  podatke  dok  sam,  udobno  zavaljena, letjela  zrakoplovom  prema  afričkom  kontinentu.

U  Monastiru  su  nas  dočekali  ljubazni djelatnici  Sunčanog  odmora.  Put  od  zračne luke  Monastir  do  mjesta Port  El  Kantaoui trajao  je   četrdesetak  minuta.  Na  recepciji hotela  El  Port  ispunili  smo  potrebne  obrasce  i  vrlo  brzo   smjestili  se  u  svoju  sobu.  Mama je  ponovila  pravilo  zabrane  ispijanja  vode  iz  slavine  ( zbog  mogućnosti  zaraze).

Jedva  smo  čekali  drugi  dan  da  osjetimo  pod svojim nogama  taj  sitni  pijesak  i  okupamo  se u  Sredozemnom  moru.  Plaže  su  prekrasne,  sve  je  čisto  i  uredno,  a  mjesta  na  plaži,  koliko  vam  srce  želi.  Pokraj  svakog suncobrana  je  kantica  za smeće,  a  neki  imaju  i   stolić  s  pepeljarom. 

Hrana  u  Tunisu?  Spoj  je  gastronomije   Mediterana  i  Bliskog  istoka,  uživali  smo  u  briku  (  lisnato  tijesto  punjeno  mesom  ili  povrćem ),  kus-kusu  s  piletinom…

Napojnice  ( obično  1 T D = 4 kn )   se  podrazumijevaju , na  taj  način   pokazujemo  da  smo  zadovoljni  uslugom .

1.jpg

Izležavajući se u Sredozemnom moru koliko zemalja dotičem...

Trećega  dana  našeg  boravka  posjetili  smo  glavni  grad  Tunisa  -  Tunis,  drevnu  Carthagu i  umjetnički  grad  Sidi  Bou  Said.

U  gradu  Tunisu  postoji  i  jedna  katolička crkva – crkva  sv.Vinceta.  Središte  glavnog grada  podsjetilo  me  svojom  arhitekturom  na  Pariz  zbog  mnoštva zgrada  s  tipičnim  francuskim  prozorima.  Staro   trgovačko središte  zove  se  Medina.  Nemojte  ga propustiti!  Začini,  ćilimi,  nakit,  kožne rukotvorine,  bubnjevi…  Ako   niste  sigurni  želite  li  nešto  kupiti,  ne  dirajte  tu  stvar!!! Kada  se  pojavi  trgovac…nećete  ga  se  lako  riješiti.  Cjenjkanje  se  podrazumijeva.  Poligloti su?  Hmmm… govore  svim  jezicima  koji  su  im  potrebni.  Ponekad  su  zabavni,  a  ponekad  i  zamorni.  Nismo  navikli  na  te  običaje,  ali prijeđite  taj  kulturološki  prag  i  prihvatite  običaje  zemlje  u  kojoj  ste.
 

2.jpg

Kupila sam već dovoljno, ne bih  više ništa-hvala!!!

Nakon  Tunisa,  krenuli  smo  u  obilazak  ostataka   Carthage.  Obilazeći  Antonijeve  terme,  zamišljala  sam  kako  je  to  mjesto  nekada  bilo  puno života.   Bogati  Rimljani i  Tunižani  sklapali  su  ovdje,  kupajući  se,   važne  poslovne  dogovore.   Očito  su  znali dobro  uživati.  Navodno  su  se  bojali  bolesti  pa  se  nisu  željeli  kupati  u  slanoj  vodi.  Kako dobar  razlog  da  se  izgrade  takve  terme!

3.jpg

Antonijeve terme

Sidi  Bou  Said,  bijelo  je   plavi  grad  smješten na  brežuljku.  Ima   prekrasan   pogled  na  more.  Tirkiznoplava  boja  na  vratima  i  prozorima   tradicionalna  je  jer  su   nekada  davno   stanovnici  toga  grada  mazali  prozore  i vrata  morskim  algama  i  na  taj  način  branili  se  od  kukaca.  U  gradu  ima  puno  slikara,  keramičara…
 

4a.jpg

Plavetnilo umjetničkog grada Sidi Bou Saida

Svakoga  dana,  nakon  večere  u  hotelu,  prošetali  bismo  se  do  središta  mjesta  Port  Et  Kantaoui.   Središtem  dominira  prekrasna  fontana,  mnogo  je  trgovina,  uličnih  štandova sa  suvenirima,  restorana… i  sve  je  vrlo  živo  cijele  noći.   Djevojčice  i  dječaci , u  svojoj  tradicionalnoj  odjeći,  mole  vas  da  kupite  buketiće  jasmina.

Petoga  dana, krenuli smo  na dvodnevni  safari.  Tresla  sam  se  od  ushita  i  iščekivanja.  Prvo naše stajalište  bio je  Kairouan.  Taj  grad  poznato  je  sveto  mjesto  muslimana.  U  njemu  je  najimpresivnija  džamija  sjeverne  Afrike.  Kažu  da  bi svaki   musliman  trebao  barem  jedanput  posjetiti  Meku   ili  pet  puta   Kairuan.  Impresionirao  nas  je  minaret  iz osmog  stoljeća.
 

5.jpg

Minaret iz 8. stoljeća

Kairouan  je  poznat  po  proizvodnji  ćilima.  Svaki  ćilim  radi   se  ručno,  otprilike  godinu  dana.   Za  svaki  pokazani  ćilim  pomislite  toga  trenutka  da  je  baš  on  najljepši  na  svijetu.  U  Kairouanu  je  najjeftinija  suvenirnica  u Tunisu.

Nastavili  smo  putovanje  autobusom  promatrajući Tunižane  uz  cestu. Na  40° C  prodaju  na  prašnjavim  cestama  kravlje  glave  i  oderane   ovčje  kože.  Ceste  su   prostrane,  a  promet  unatoč  gužvi  teče  bez  poteškoća.

U  Touzeru   smo  autobus  zamijenili  džipovima  i  krenuli  na  adrenalinsku  vožnju  po dinama.  U   svaki  džip  stane  šest  osoba.    Nakon  polaska  počinje   vrištanje  i  smijeh   svih  šest  putnika  u  džipu.  Luda  vožnja  poput  leta,  ali  bez  prevrtanja.
 

6.jpg

Na pješčanim dinama Sahare

Ljubitelji filmskog  hita  Ratovi  zvijezda  obavezno  moraju  posjetiti  Tunis.  U  blizini  Touzera  vidjeli  smo  ostatke  sela  u  kojemu  je  snimljen  prvi  dio   Ratova   zvijezda.  Nakon  ove  vožnje  džipom,  nisam  morala  zamišljati  kako  je  bilo  Anakinu.
 

7.jpg

Svemirsko selo Ratova zvijezda

Touzer  je  oaza  u  kojoj  je  registrirano  650.000  stabala  datulja.  Tunižani  se  penju  na  svako  žensko  drvo  i  vežu  na  njemu  muške  cvjetove,  kako  bi  urod  datulja  po  svakoj  palmi  bio  oko  100  kilograma  (prirodnim   oprašivanjem  dobiva se  samo  dvadeset  kilograma  ploda).

Kada  nam  je  naš  vodič  Kristijan  kazao  da  je buđenje  sljedećeg   jutra  prije  četiri  sata,  mislili  smo  da  se  šali.  Nije  se  šalio.  Nikada  nisam  ranije  doručkovala  na  godišnjem odmoru.

U  pet  sati  već  smo  krenuli  prema  Douzu. Vozili  smo  se  prema  slanom  jezeru  Chott  El  Jerid.  Autobus  se  zaustavio  i  cijela  skupina izišla  je  i…  Odjedanput  sunce!   Poput  velike lopte   počelo  je  izlaziti  i  čudesnom  svjetlošću obasjavati   barice  slane  vode  i  sve  nas.  Nitko  se  nije  žalio  na  rano buđenje  i  svi  smo  se  na  sličan  način,  ali  svatko  za  sebe,  divili tom  čudesnom  trenutku.
 

8.jpg

Izlazak sunca na slanom jezeru

Oko  nas  prostirala  se  sol,  a  mi  smo  ju  grabili  vrećicama   za  ljekovitu  kućnu  kupku. Neki  su se   fotografirali  s  pustinjskom  lisicom,   neki  su   kupili  pustinjske  ruže.  Nastale   su  mineralizacijom   pijeska  i  soli,   za  postanak  ruže  potrebno  je  600  godina.

Ubrzo  smo  stigli  u  Douz,  vrata  Sahare.  Deve  su nas  već  čekale.  Te  tuniške  domaće  životinje  trome  su  i  lijene,   očaraju  vas   ljupkim  pogledom  i  dugim  trepavicama.   Dobili  smo  haljine, marame    i  upute  kako  se  popeti  na  devu.  Vodiči  deva  su  nas  „škicnuli“  i   procijenili našu  težinu,  te  nam   dodijelili  odgovarajuću  devu.
 

9.jpg

Moja  obitelj  u arapskoj nošnji

Kako  smo  samo  bili  ponosni  na  sebe  nakon  jahanja!

Nakon  pješčane  pustinje,  uslijedila  je  kamena  pustinja-Matmata.  Posjetili  smo  jednu  obitelj  berbera  i  njihovo  imanje.
 

10.jpg

U posjetu berberskoj obitelji

Berberi  iz  plemena  Matmata  najstarije  su pleme  na  svijetu  i  prvi  stanovnici  Afrike  koji su  se  pred  napadima  Arapa  povlačili  u planine,  bježeći  od  nasilne  islamizacije. Utočište  su  pronašli  iskapajući  svoje  nastambe u  mekanom  vapnencu.  Žive  od uzgoja  stoke,  imaju  nešto  maslina,  palmi  i  smokava,  žito  siju  samo  nakon  kiše.  Beru  i  travu  alfa  od  koje  izrađuju  prostirke,  konopce,  užad  i  košare.  Njihov  je  specijalitet   džem  od  kaktusa  (možete  ga  kupiti  u  limenci za  5  TD).

Nastavili smo  vožnju  prema  El  Jamu.  Tamo   je  prekrasan  amfiteatar,  s  dobro   očuvanim  katakombama.   Eliptičnog  je  oblika  i  mogao  je  primiti  oko  trideset  tisuća  gledatelja  (poslužio  je  kao  lokacija  za  snimanje  filmskog  hita  Gladijator).
 

11.jpg

„Gladijatori“ u amfiteatru

Naš dvodnevni  safari  bližio  se  kraju.  Odlazeći,  divili  smo  se  ogromnim  maslinicima.

Tijekom  boravka  u  Tunisu  prešli  smo  preko  2000  kilometara.  Nismo  mogli  vjerovati.  Bili smo  ponosni  na  sebe.  Koliko   smo  duhovno  postali bogatiji  u  ovih   osam   dana. 

Kad  smo  se  vratili  kući,  nekoliko  nam  je  dana  bilo  potrebno  da  ponovno  počnemo  piti  vodu  iz  slavine.  Ponekad  zasviramo  na  bubnju  iz  tuniške  Medine,  dotaknemo  tunišku  ružu  koja  leži  u  pijesku  iz  Douza… 

Sigurna sam  da  ću  ponoviti  ovu  pustolovinu, sada  znam  da  je  svijet  prekrasan  prostor  ispunjen  različitostima,  baš  poput  tržnice  u  gradu  Tunisu.


Autor: Katarina Ivezić